Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387.године. Међутим, историја Врбаса сеже много дубље у прошлост. Захваљујући археолошким ископавањима на локалитетима Чарнок, Шуваков салаш и циглана ,,Полет", много тога о прошлости Врбаса нам је познатије и блискије.
На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља (5000-2500.г.п.н.е.). На Шуваковом салашу је документована кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада свакодневица села. Из периода бронзаног доба (1800 - 800), констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока као и мање насеље на северној, левој обали Црне баре.
Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба (IV в.п.н.е. - I в.н.е.) на локалитету Чарнок-Бачко Добро Поље, успешно се истражује и штити захваљујући Музејској збирци, Општини Врбас и Музеју Војводине. Доласком Келта на ова подручја, у другој половини ИВ века, почиње се са употребом грнчарског кола, масовном израдом гвозденог орудја и оружја и ковањем новца. Чарнок је келтски опидум (земљано утврђење) које првенствено представља трговачки центар, а касније добија и одбрамбену улогу.
Од I в.н.е. ови простори део су тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског Царства и доживљава директне утицаје римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од IV века н.е. наше просторе запљускују таласи народа који су ношени великом Сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана ,,Полет,,. Почетак IV в. означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима. Крајем IX в. у Панонску низију стижу и угарска племена. Ово потврђују некрополе из X в. са номадским карактеристикама као и средњевековна насеља, која су истраживана на овим теренима, где је констатован хоризонт X-XII в. Мада се за годину оснивања Врбаса узима горе наведена година, помиње се још и 1213.г. као седиште поседа двојице племића под називом ,,ОРБАСПАЛОТАЈА,, . Према писаним изворима на овом подручју је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због ратова, поплава или болести напуштали насеље. Најчешће помињање становништва можемо проверити у пореским књигама (турским тефтерима) -порески тефтер Сомборске нахије и великог Сегединског Санџака из 1570. године. Такође, из бечког дворског архива сазнајемо нешто о насељеним селима, или, рецимо, становницима из пописа војника (ИТОО.г.) или из финансијског пописа. 
Године 1720. наступају огромне промене у етичким односима Бачке. Срби се селе у Русију и Банат, а почињу убрзо колонизације Русина, Немаца и Мађара на ове просторе. Русини насељавају Врбас 1745., а Куцуру 1763. године. Немци почињу насељавање 1784., док о насељавању Мађара засада нема тачних података, осим да је после 1890. године почело масовније насељавање Мађара у Стари Врбас, да би за следећих 10 година, по новом попису Мађари у Новом Врбасу постали већинско становништво. Исте те 1900. године Срби су били већинско становништво у Новом Врбасу у односу на Немце.Врбас је у XIX веку, захваљујући прокопавању канала и изградњи железничке пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, израстао у велики индустријско-занатски и трговачки центар. Отварају се нове основне школе, занатске школе и гимназија.
Почетком XX века радници се организује у струковне синдикате, нижу се штрајкови, а убрзо почиње II светски рат 1941.године, изазван немачком агресијом.
20.октобра 1944. године Врбас се ослобадја од фашизма. Убрзо стижу колоне становништва из Црне Горе, Босне и Херцеговине и са Косова и као колонисти остају да живе у Врбасу.
