Врбас је добио још једну вредну монографију; након објављивања дела "Ликовно стваралаштво Врбаса од 1900. до 2017. године", из штампе је изашла и књига "Јевреји у Врбасу", аутора Владимира Увалина, истраживача и хроничара историје Врбаса. На 210 страна, у четири поглавља, представљана је кратка историја дијаспоре јеврејског народа, затим истраживање о Јеврејима у Врбасу између 1772. и 1952. године, те биографски подаци о врбаским Јеврејима. Ту су и бројне фотографије, факсимили разних званичних докумената, одлуке, уговори и друго.Издавач је Јавна библиотека "Данило Киш".
"Овај мој истраживачки рад посветио сам јеврејској националној заједници која је живела у нашој средини. Било је веома тешко писати о овој теми, јер су многи извори индиректни, тема је била од сада веома штуро обрађена и на њу имамо само један рад - професора Иштвана Ђенгеа. За две и по године рада проучио сам књижну грађу и периодику Библиотеке Матице српске у Новом Саду, грађу Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада, као и друге доступне податке, и ова књига, уз појединачне рукописе и мемоаре, плод је тог рада. Њено штампање омогућила је општина Врбас", рекао је Владимир Увалин.
Први писани подаци говоре да су се Јевреји населили у Врбас 1772. године, током XIX века, тачније 1857. године, њихов број достигао је 351, а пред почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији, 1940. године, у Врбасу живи 233 Јевреја. Страдања и Холокауст уништили су ову заједници и у нашем граду, тако да 1946. године у Врбасу живи 41, у фебруару 1948. године 30, а новембра 1950 године само 11 Јевреја. Од ослобођења 1945. године, прецизније од оснивања Израела, који је ФНРЈ признала већ након пет дана од декларације о оснивању 14. маја, скоро сви врбаски Јевреји иселили су се у ову земљу.
"Слободно можемо рећи да су Јевреји у Врбасу оставили дубок траг у историји, култури, привреди нашег града. У њиховим кућама су се говорила четири језика - јидиш, немачки, мађарски, српски; знали су да вреднују значај образовања, дали су велики допринос развоју нашег града. Монографија треба да инспирише све, посебно младе истраживаче да проучавају прошлост Врбаса, јер како рече Дебора Хан - 'Да, важно је да не заборавимо прошлост', чиме је отворена и ова књига", рекао је Увалин.
Истраживачу микро историје Врбаса ово је осма књига; до сада је писао о историји образовања у граду, историји друштава и покрета, попут ватрогасних, соколских и пионирских, као и о развоју привреде и индустрије.
