Тачно у подне у Градском музеју Културног центра Врбаса отворене су две изложбе фотографија - прва под називом "Међу другима, 60 портрета 60 прича" - изложба фотографија Централног музеја Подунавских Шваба у Улму, чији је аутор уметнички фотограф Драгољуб Замуровић, и друга са радовима пристиглим на конкурс Музеј као инспирација 2019: "Будућност традиције", који традиционално организује Градски музеј Врбаса.
За ову прилику радови су постављени на две позиције у оквиру Градског музеја; у Галерији "Пехан" где су се нашле фотографије са изложбе "Међу другима, 60 портрета 60 прича", и у недавно уређеном дворишту установе, где су места нашле фотографије са конкурса Музеј као инспирација 2019: "Будућност традиције". Ово је, иначе, по први пут да се простор дворишта користи и као изложбени, што је и био циљ приликом његовог уређења.
Весна Гргуровић, руководитељка Градског музеја, истакла је да Врбас никада до сада није у једном дану био домаћин две изложбе фотографија, а посебно је важно што ће једна од њих остати упамћена и по томе што је била први програм у новом кутку намењеном уметницима свих врста, који су својим залагањем и реализацијом добре идеје обезбедили Градски музеј и Културни центар Врбаса.
Др Агнеш Озер, музејски саветник Музеја града Новог Сада, захвалила се у име Централног музеја Подунавских Шваба у Улму и у име установе из које долази, на прилици да се фотографије са изложбе "Међу другима" виде и у Врбасу, где је, такође, живело доста Подунавских Шваба, данас расутих по многим земљама Европе. "Ова изложба у 60 портрета и исто толико не само животних већ и породичних историја, прича причу о насељавању, животу и злој историјској судбини Немаца, који су се од почетка 18. века насељавали у пределе некадашње Угарске. Изложба као да говори и о нашим данима, о људима које и ми познајемо, али дубоко у себи она носи прошлост. Како изгледају и ко су Подунавске Швабе данас, како их је у данашњем тренутку видео мајстор фотографије Драгољуб Замуровић, фотографишући све њих, укравши тренутак њиховог живота, о томе прича ова изложба. Све њих спасао је од заборава, у томе је величина фотографије, у томе је чар ове изложбе", рекла је, између осталог, др Агнеш Озер.
Аутор фотографија Драгољуб Замуровић истакао је да се не ради о "чисто фотографској изложби", јер иза сваког рада стоје по једна прича. "Моја идеја је била да нешто што се догодило од 1945. до 1948. године, о чему се није много знало, а ради се о страдању Немаца, преточим у изложбу и касније у фотомонографију, у чему ми је помогао Централни музеј Подунавских Шваба у Улму. Изложба после Немачке, Румуније и Мађарске, стигла је и у Србију и сада прилику да је виде имају Врбашани. Приликом фотографисања било је тешко причати са тим људима, посебно са онима који су доживели логоре и имају сећање на те тешке дане, на заточеништво и на смрт. Иако сам био и у ратовима и снимио многе страшне сцене, ова тема била је једна од најпотреснијих које сам икада радио. Идеја ми је била да приказивањем ових лица дам допринос да се слични догађаји никада не понове, нигде и ником", рекао је Замуровић.
Другу изложбу отворио је Миленко Радованов, уметнички фотограф из Врбаса и дугогодишњи члан комисије за избор фотографија на конкурсу. Радованов је овом приликом изразио задовољство што Врбас већ 12 година заредом има прилику да отвори изложбу фотографија које се прикупљају путем конкурса, а одговори на тему "Будућност традиције", која је била задата на овогодишњем конкурсу, стигли су од бројних фотографа и оставили неограничен простор за тумачење традиције, посебно у 21. веку. "За мене лично, визуелна порука једне фотографије, невезано за њен сам квалитет, на којој Индијанка свира хармонику, најбољи је одговор на питање где се ми данас налазимо и шта знамо о традицији", рекао је Радованов и захвалио руководству Градског музеја на напору да се сачува конкурс и пружи прилика фотографима да прикажу своје радове.
Како је конкурс Музеј као инспирација 2019: "Будућност традиције" уједно и такмичарски, прва награда Градског музеја припала је Браниславу Бркљачићу из Београда, за фотографију "Шупље главе", друга Милану Марковићу за фотографију "Три паора", а трећа Ивану Стојановићу за фотографију "Шумадијска кућа".
"Искрено, ова награда ми је веома драгоцена, посебно што награде музеја као што је Градски музеј у Врбасу, сигурно значе више него награде фото друштава. Зато ће ми награда у Врбасу бити најдража у досадашњој каријери. Дуго се бавим фотографијом, а посебно интезивно од како сам за ову страст пронашао више времена одласком у пензију. Фотографија коју је жири издвојио направљена је такође у музеју, у Музеју савремене уметности у Београду, и носи упозоравајући поруку да губимо традицију, да заборављамо на њу, попут кумства које се преносило са колена на колено", рекао је Бркљачић.
