Историчар, истакнути стручњак у области заштите културног наслеђа, некадашњи управник Народне библиотеке Србије и државни секретар за културу Дејан Ристић одржаће у четвртак, 09. новембра са почетком у 18.00 сати у Народној библиотеци "Данило Киш", предавање на тему "Културно наслеђе и идентитет", саопштено је из ове установе. Предавање ће пратити приказивање документарног филма "Сећања из пепела" (продукција: Филмске новости, 2016.).
"Савремена Србија, највећи део њених грађана и припадника политичких елита културно наслеђе не препознаје као суштинско питање очувања идентитета, али и изузетан развојни ресурс у многим аспектима: културном, просветном, научном, уметничком, демократском, привредном, туристичком… То изузетно богатство културне баштине (археолошки локалитети, просторне културно-историјске целине, богомоље, утврђења, јавни споменици, бојишта, војни меморијали и места страдања, архиви, библиотеке, музеји, галерије и др.) чине Србију препознатљивом у европским и светским оквирима. Културно наслеђе, у сва три своја појавна облика (покретно, непокретно и нематеријално), представља саму срж идентитета сваког појединца, локалне заједнице, етничке/верске групе или читавог једног друштва. Стога се са правом може поставити питање у вези са савременим односом културног наслеђа и идентитета. На који начин културно наслеђе у садашњем времену утиче и обликује идентитет? У којој мери наше познавање културног наслеђа и одговорно управљање њиме доприносу развоју савремених идентитета? Да ли савремено доба и његове тековине умањују значај и улогу културног наслеђа у формирању и одржавању идентитета?", наводи се у најави предавања.
Дејан Ристић је истакнути историчар, архивиста, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Обављао дужности управника Народне библиотеке Србије (2012-2013), државног секретара за културу (2013-2015) и бројне друге у Влади Републике Србије. Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања. Аутор већег броја научних радова и књига.
Превео дела проф. др Јана Кершоа "Хитлер – Хибрис : 1889–1936" и "Хитлер – Немезис : 1936–1945", проф. др Сузан Вајс Бауер "Историја старог света: прве цивилизације", "Историја старог света: прва царства" и "Историја старог света: прве нације", као и Филипа К. Хитија "Творци арапске историје" (као копреводилац).
Успоставио Национални дан књиге. Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик. Основао Фондацију Народне библиотеке Србије.
