Говорећи о Петриновићевој књизи, председник жирија Јанош Бањаи је истакао да је награђено књижевно дело читао са узбуђењем које, како је рекао, „доживљавамо када се сусрећемо са ликовима и временом у којем живимо“. „Свака од 13 прича, колико их има у Петриновићевој књизи, говори о посебним облицима трауме, најчешће пред крај човековог живота, онда када је он најмање заштићен и најчешће усамљен. Стварајући ово дело аутор се не поводи актуелним захтевима књижевних праваца већ упорно и доследно прича своју причу, која је временски и просторно тачно одређена, јер му није циљ да говори о нечем општем, већ да говори о појединачном, о неуспелом животу појединца, о драми спознаје себе у свету, о немогућности смирења, као и о томе да је човеков животни пут увек пун препрека које се тешко могу савладати“, рекао је Бањаи и додао да су Петриновићеве приче просторно увек, без изузетка, везане за Нови Сад.
Захваљујући се на награди, лауреат Фрања Петриновић посебно је истакао задовољство што је понео признање које носи име по славном мађарском књижевнику Карољу Сирмаиу, кога је назвао „песником сутона“ и представником експресионизма у књижевности. „Ако сам, бар за тренутак, у својим причама нешто од експресионизма, од те поезије која представља врхунац књижевности, и ја загребао, онда ће то бити мој срећан тренутак“, рекао је Петриновић.
Иначе, књижевна награда „Карољ Сирмаи“ установљена је 1974. године одлукама културно-просветних заједница општина Врбас и Темерин, у знак пијетета према познатом новелисти Сирмаи др Карољу. Сирмаи је рођен у Темерину а после завршених студија у Будимпешти, цео свој радни и животни век провео је у Врбасу. Управо због тога Врбас и Темерин наизменично, по две године организују ову манифестацију.