Топлотни удар је изненадни колапс организма, а настаје због, често наглог, прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да се хлади и температуру одржи у нормалним границама. Настаје услед екстремно високе температуре ваздуха, односно услед појаве топлотног таласа.
Последњих година уочава се тренд пораста температуре у летњем периоду што утиче на здравствено стање становништва. Правовремено предузете превентивне мере могу смањити број оболелих и умрлих од врућина, што значи да треба бити спреман за ублажавање могућих негативних последица по здравље и правовремено деловати.
Све време док трају велике врућине придржавајте се препорука локалних здравствених установа.
Неке од препорука су:
• Расхладите тело и пијте довољно течности;
• Пијте редовно негазирану обичну или минералну воду и нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера. Није препоручљиво пити јако расхлађене напитке. Само за освежење у устима може се растопити једна или две коцкице леда. Дехидрацију од врућина можете избећи узимањем разређеног сока као што је лимунада, и то одрасли сваких 1-2 сата, а деца сваких 15-20 минута по једну до две кашике или гутљај воде. Немојте чекати осећај жеђи да бисте повећали унос течности, поготово код старијих особа које имају слабији осећај жеђи.
• Избегавајте боравак на сунцу у периоду од 10-17 сати, нарочито деца, труднице, старије особе, срчани болесници и болесници с хроничним болестима (менталне болести, дијабетес и др.)
• Туширајте се или купајте у млакој води. Друга могућност је замотати се у хладне и мокре пешкире или се расхладити мокрим сунђером, купком за ноге, и сл. Деци треба мокре пешкире стављати на ноге и руке.
• Носите лагану, широку и светлу одећу направљену од природних материјала. Ако идете изван куће ставите шешир широког обода или капу и сунчане наочаре, а корисна су заштита од директног сунца и кишобрани и лепеза за расхлађивање ваздуха.
• Користите лагану постељину, по могућности без јастука како би избегли акумулацију топлоте од тела.
• Једите чешће мале и што течније оброке. Избегавајте храну богату беланчевинама. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв. „smoothie“ или скувајте лагану супу, која ће организму вратити изгубљене минерале, витамине и електролите.
Расхладите свој дом
• Настојте да расхладите простор у коме живите. Идеално би било собну температуру одржавати испод 32°C дању, а 24°C ноћу. То је посебно важно за децу, особе старије од 60 година или особе са хроничним здравственим проблемима.
• Користите хладнији ноћни ваздух да расхладите свој дом. Ако је могуће, отворите све прозоре или подигните ролетне током ноћи и раних јутарњих сати, када је спољашња температура нижа.
• Смањите количину топлог ваздуха унутар стана или куће. Дању затворите прозоре и спустите ролетне, нарочито оне који су окренути према сунцу. Угасите сва вештачка светла и искључите што је више могуће електричних уређаја у свом дому.
• Ставите драперије или тенде на прозоре који добијају јутарње или послеподневно сунце. Распрострите мокре пешкире да расхладите ваздух у просторији. Не заборавите да се тиме повећава влажност ваздуха.
• Ако имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚C од спољашње.
• Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚C, неће спречити тешкоће везане за велике врућине. Помоћи ће, међутим, бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Важно је пити довољно течности, јер знојењем губимо више течности, чиме долази до дехидрације и повећаног вискозитета крви, што може изазвати тромбозу, мождани удар (шлог) или инфаркт срца.
Клоните се врућине
• Склоните се у најхладнију просторију свог стана или куће.
• Ако стан или кућу не можете држати расхлађеним, проведите два до три сата дневно у хладном простору (нпр. у расхлађеној јавној згради).
• Избегавајте излазак у најтоплијем делу дана.
• Избегавајте напоран физички рад. Ако морате напорно радити, чините то у најхладније доба дана, што је обично рано ујутро у периоду од 4-7 сати и после подне након 17 сати.
• Потражите сенку.
• Не остављајте децу нити животиње у паркираном возилу.
• Редовно користите средства са заштитним фактором од штетног УВ зрачења. Нарочиту бригу треба посветити новорођенчади и малој деци. За њих треба користити заштитна средства с највећим фактором (>30) и обући их у лагану одећу која ће их такође штитити од УВ зрака.
• Прилагодите своје излагање сунчевом УВ зрачењу уважавајући дневне промене вредности УВ индекса.
• Ако возите, избегавајте путовања у најтоплијем делу дана.
