Двојица авантуриста на бициклима из аустријског Брегенца, Михајло Првуловић и Дејан Флорић, иначе родом из Кладова, боравили су у Врбасу на свом пропутовању на два точка од Лихтенштајна до родног града. Михајло и Дејан били су гости свог пријатеља Голуба Докнића, рукометног интернационалца из Врбаса који годинама брани у клубу из овог аустријског града. Врбас им је био једно од бројних одморишта на скоро 2.000 километара дугом путу кроз Лихтенштајн, Швајцарску, Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску и Србију, све до свог места на Дунаву.
"Ова идеја живела је у нама већ годинама и претходне смо се договорили да овог лета на одмор у родно место кренемо бициклима. Одвојили смо три недеље од наших одмора за овај подухват и на пут кренули 30. маја из Лехтенштајна, још даље од града у коме живимо, Брегенца. Возили смо кроз шест држава, кроз неке и по два пута, јер тако води пут, да би 12. јуна ушли у Србију", каже Михајло.
Михајло и Дејан истичу да нигде нису имали непријатности, напротив, свуда су наилазили на наклоњеност и спремност да им се помогне на било који начин. На путу су сусретали људе сличне себи, младе и старе који на бициклима путују Европом, и свима препоручују да барем једном у свом животу покушају са неким сличним подухватом, краћим или дужим свеједно. "Није то толико тешко колико изгледа на први поглед. Прва три дана осећају се благе упале и израженији умор, али онда се све сложи и тело се навикне на напор. Проблем су понекад велики успони, као кроз Аустрију, али увек знате да ће на врху доћи награда у воду слободног спуста у ком уживате до краја. Проблем некад представља и ветар, али све прође, нико вас не тера да возите у таквим условима и можете да одмарате кад год осетите потребу", истиче Дејан.
Двојица љубитеља бициклизма дуго су се спремали за подухват, возили су десетине и десетине киломатара дневно, али права искушења дошла су тек са поласком на пут. "У просеку возимо дневно око 100 километара, од 70 до 135, што нам је рекорд. Немамо стриктно задато шта морамо да пређемо за један дан, већ возимо онолико колико желимо и колико нам прија. Носимо комплетну опрему тешку двадесетак килограма, алат и шаторе, и најчешће спавамо у природи. Понекад спавамо код пријатеља, као што је случај у Врбасу где нас је дочекао Голуб", рекао је Михајло.
Михајло је Голуба упознао још пре седам година када је спортиста из Врбаса стигао у Брегенц и стао на гол рукометног клуба. "Интересантно је да сам и ја прва особа од наших људи коју је Голуб упознао у Брегенцу. Тих дана је моја ћерка отишла за Америку и размишљајући о њој у непознатом окружењу, размишљао сам и о Голубу који је тек стигао у непознат град. Био сам му при руци за све што му је требало на почетку, желео сам да му помогнем и тако се учврстило наше пријатељство. У међувремену, Голуб је постао звезда у Аустрији, он је магнет за публику, наш клуб сада прати много више људи и расте интересовање за рукометом. Срећан сам и поносан што је мој пријатељ Голуб Докнић, прави човек и врхунски спортиста који воли људе, воли да помогне и има пријатеље међу свима", каже Михајло. Ни Дејан није штедео речи хвале за спортисту из Врбаса и није крио задовољство што му се указала прилика да га посети у његовом родном граду.
С нескривеним задовољством Михајла и Дејана дочекао је Голуб Докнић, жељан да се барем на трен реваншира за све што су они учинили за њега када је стигао у Аустрију. "Стварно су ме обрадовили када су најавили своју посету Врбасу. Никада нећу заборавити све што је Михајло учинио за мене, његову отвореност и жељу да ми се нађе при руци, а то су ствари које су мени тада пуно значиле. После седам година имам доста пријатеља у Брегенцу, али ови људи су му међу најзначајнијим. Честитам им на храбрости да крену на пут бициклима, добро знам колико је дуг и напоран, али колико год да сам као спортиста спреман, никада се не бих одлучио на тако нешто. За тако нешто потребна је љубав и Михајло и Дејан заслужују све похвале", рекао је Голуб о својим пријатељима.
Михајлу је, иначе, ово друга посета Врбасу јер је пре девет година био део Европске смотре фолклора који је одржан у Центру за физичку културу. Сећа се хале и базена, а сада је заједно са Дејаном имао прилику да види и друга места, главне градске улице, неке кафане и места за провод. Данас су бициклисти из Брегенца поново на путу, како кажу, нестрпљиви да стигну кући јер их и тамо чекају драги људи и свечани дочек.
