Након 18 радних дана управо је окончана четврта сезона ископавања на археолошком локалитету Шуваков салаш Клиса крај Врбаса. Уз нова сазнања о средњовековном насељу које је било претеча Врбаса, овога пута документовано је 27 гробова, пронађено нешто мање пратећег материјала него претходне године, али уз проналазак веома вредног украса за главу.
"Наставили смо са радовима који су прекинути прошле године, проширивањем постојеће сонде до габарита 5 x 10 метара, и наставили са радовима на површини припрате цркве, који трају још од осамдесетих година. Документовано је 27 гробова, сви оријентисани у правцу исток запад, са мањим бројем пратећег материјала у односу на прошлу годину али, уз прстење, са изузетним налазом украса за главу - траке, вероватно комбинација коже свиле и конопље - са металним апликацијама и перлицама. Можемо се слободно похвалити изузетно вредном колекцијом средњовековног накита који потиче са некрополе коју истражујемо. Прошлогодишњи радови усмерени су на простор бочно уз цркву, са њене северне стране, са намером да проверимо да ли се ту можда налазио старији религијски објекат, и заиста, у основи деветог слоја указали су се обриси темеља објекта, али је прерано говорити о његовој намени. С обзиром на положај могло би се радити и о делу одбрамбеног система који је окруживао утврђени простор, или можда помоћним црквеним објектима. Наставак ископавања, уз, надамо се, већу подршку, показаће о чему се ради. У сваком случају, вредно је напоменути да је локална самоуправа и ове године подржала истраживања, а сада би требало више радити на промовисању самог локалитета и његових вредности, не само археолошких, културно-историјских, већ и туристичких", сумирала је резултате овогодишњих радова Весна Гргуровић, археолог и руководилац Градског музеја Врбаса. Средства за радове обезбедили су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање (100.000 динара) и општина Врбас (200.000 динара).
И ове године истраживања су вршена у сарадњи са Музејом Војводине, носиоцем дозволе за ископавање у овом пројекту, који је представљала Лидија Баљ, археолог, и Филозофским факултетом у Београду. Чланови стручног тима поново су били и Небојша Станојев, археолог и музејски саветник, и др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу археологије Филозофског факултета у Београду.
"Наставком радова наставља се и прича о овом вредном локалитету. Тренутно се раде истраживања некрополе која је формирана око цркве и ови гробови могу да покажу време њеног трајања. Обично црква буде без осетљивих археолошких налаза и зато морате да ископавате гробове око ње да би посредно, на основу предмета из гробова, установили када је и црква била у функцији. Тамо постоји неколико хоризоната сахрањивања као што, изгледа, постоје и различите фазе цркве. Истраживања ће бити приведена крају, али на овом налазишту и даље остаје велики потенцијал и крајње је време да се почне са истраживањем насеља којем је припадала та црква. Црква није била изолована, зна се положај насеља и његова организација, и у будућности би требало наставити истраживања, посебно да се разјасне питања за најстарију фазу цркве, а паралелно истраживати и насеље", рекао је др Радичевић.
Он је истакао да на овом месту има трагова из праисторије, па из античког времена, али сада треба ставити фокус на средњовековно насеље које је претеча Врбаса.
"Када се дође до најстаријих гробова и оконча истраживање, отвориће се и ново питање за будућност, а то је неопходност презентације налазишта. Археолози су принуђени да све оно што откопају, документују и затрпају, а да нам се после само верује на реч. Зато треба размишљати о пројекту конзервације и презентације, како би неко ко дође у посету Врбасу могао да обиђе локалитет и види нешто на њему. Црква би могла делимично да се надзида, ровови би могли да се реконструишу, а са откривањем приступне комуникације преко моста, који је ту постојао, и дела стамбених објеката, могли би добити археолошки парк који би оживео овај локалитет и приближио посетиоцима средњовековни амбијент овог краја. Ова је црква у односу на све остале у Војводини јединствена. У основи има триконхални план који није карактеристика простора тадашње јужне Угарске, којој је припадало ово место, већ је карактеристика простора средњовековне Србије. Зато је она посебно занимљива и може бити фантастично сведочанство о односима тог времена, без обзира како су стајале границе у том тренутку. Зато подржавам ова истраживања", рекао је Радичевић.
Према његовим речима, пројекти ове врсте изводе се фазно, у вишегодишњем периоду. "То је оствариво чак и у локланим оквирима. Стално финансирање и реализација по конзерваторском пројекту, у складу са сопственим могућностима, донело би сигуран резултат. Ове године одредимо да урадимо цркву, следеће некрополу, па затим одбрамбени ров, и тако редом. Чими се да Врбас у овом моменту нема тако згодну шансу да на лепом простору, повезаним са градом, реализује вредан археолошки парк који би имао вишеструк значај", рекао је др Радичевић.
