Судбина Михајла (14), Наташе (12) и Николе (10) Кашајиа из Врбаса привукла је пажњу многих суграђана након су што остали сами после смрти оца Петра. Малишани који се мајке скоро ни не сећају јер их је оставила док су били веома мали, живе у скромној кући без воде и купатила. Браћа и сестра Кашаји, уз помоћ тетке Весне, брину о себи колико могу у тешкој материјалној ситуацији, али их то не омета да и поред свих проблема и тешке породичне драме, буду добри ученици.
Због свега што се догодило овим малишанима представници општинске власти и Јавног предузећа „Дирекција за изградњу“ посетили су Михајла, Наташу и Николу и уручили им новчану помоћ. У име председника општине Врбас др Жељка Видовића, његова саветница за социјална питања Радмила Мусић уручила је Кашајима 50.000 динара. „Породица Кашаји је већ у систему социјалне заштите у општини Врбас, а немила ситуација која их је задесила је проблем за све нас. Ова новчана помоћ ће послужити за набавку основних животних намирница. Ускоро ће бити отворен жиро рачун на који ће сви они који желе да помогну моћи да уплате новац и морам истаћи да нам се већ обратио велики број физичких и правних лица са жељом да помогну породици Кашаји“, рекла је Радмила Мусић.
Љубинко Жугић, директор ЈП „Дирекција за изградњу“ истакао је да ће ускоро стручна екипа овог предузећа изаћи на терен и утврдити стање породичне куће у којој живе и урадити предрачун за потребне радове. „Биће предложене даље активности које ће спровести локална самоуправа, како би се кућа довела у пристојно стање за становање“, истакао је Жугић.
И поред свих недаћа, Михајло, Наташа и Никола су одлични ђаци, а показују и запажене резултате на многим школским такмичењима. Најстарији Михајло не може да не спомене тетку Весну, татину сестру, која им, како каже, несебично помаже колико може. „И пре него што је тата умро, ми смо живели веома тешко. Ја сам повремено током летњег распуста ишао да радим у оближњем воћњаку, како би и ја донео који динар у кућу. Добијали смо социјалну помоћ и дечији додатак, као и бонове за храну у народној кухињи, али све то није било довољно да се подмире најосновнији трошкови живота. Највише нам помаже тетка Весна“, рекао је најстарији Михајло и додао да им редовно помажу и наставници и школски другови из ОШ „Светозар Милетић“, коју сво троје похађају.
